Отаџбина

НАЗЕБ КА.0 ЕТИОЛОШКИ ЧИНИТЕЉ

551

лести, ипак је веома вероватно , да стоје у генетичној вези са кијавицом». А што се наклоности тиче, она за цело постоји, само у мањем степену, није тако видљива, као они облици наслеђених и стечених предиспозиција, које се показују нашим чулима јасним анатомским променама. Ја сам већ споменуо разнеженост. Шта је она друго, него једна врста стечене наклоности , доказ смањеног отпора према апољним утицајима, једно стање, које се може опитно увећати или смањити. Колико има нијанса у тој осетљивости, колико зависи од околности условљених местом, временом и начнном живота , да ли ће она ступити у акцију или не? Да игра важну улогу, то доказује иример, који сам раније навео. Веома занимљивих података донео је Гајгел') у своме познатом раду о смртности деце у Вирцбургу. Доказао је статистички, да у првој години живота умире од болести респираторних органа много више деце , која су брачна, него ванбрачне; међу тим што већи део последње пропада услед лоше изране. Лако је погодити узроке. Брачна се деца обично налазе у бољим приликама неге и ране, али постају разнежена, јер их матере из сувишне забринутости за њихово здравље тако чувају. од најмањих температурних промена , да је у датом случају незнатан узрок довољан да изазове опасне болести распираторних органа. Лоше прилике, у којима вегетују ванбрачна деца, недостатак неге , пажње и љубави од стране њихових матера, којима су само несносан терет и сметња , па најпосле недовољна и рђава рана, све то може да их ослаби и сатре, алн у пркос тих физиолошких оскудица,, мање су изложена тако званим назебним, рефригераторним болестима и то баш за то, што немају прилике да иостану разнежена. ') ХЈБег (11е Ктс1ег81еЉНсћке14 т \Уиг/Лшг^. Веи1зеће УЈег^јаћгезсћпН; 1'иг бГГепШсће 0ге8иш1ће)4зрГ1е§;е.