Отаџбина

564

Н А ПРЕСТОЛУ

Чим каруца стадоше Краљица сиђе и пружи Гунтеру руку. Он би је радо пољубио у руку, али опет се уздржа, саже се и пољуби принца. Он беше тако узбуђен да дуго није могао речи проговорити. Најзад рече. — Добро дошли Величанство у моју постојбину ! — Свуда је постојбина где сте ви — рече Краљица. И она пође напред водећи своје дете за руку. Прва дворска госпођа, гроФица Бринкенштајн, дворска госпођа Констанца и остале дворкиње приступише такође да се поздраве с Гунтером. Међу њима беше и нових, које Гунтер не познаваше. Наскоро за тим беше Краљица са својом најближом свитом на тераси, са које беше диван поглед у планине и у доље. Гунтер је тумачио Краљици поједине иланине и доље међу њима, казивао како се који врх и литица зове, уплећући у тај опис по мало историје ; он управо представл.аше Краљици све главешине из сво.је постојбине. Сада наста вече и цео венац висова затрепери у зажареном црвенилу сунца на заходу. Сви се ућуташе и немо посматраху планинске врхове, и не слутећи да тамо горе стоји једна женска прилика, гледајући озго сањалички у далеки и широки свет. Када се грмљава од прангија стаде разлегати у њеним брдима и ■стенама, она се преплашено трже из својих сањарија ; то сигурно људи доле светкују некакву своју свечаност, а она, која је некада бпла прва међу овима што сад стоје око Краљице, живи сада усамљена у себи самој. На огради иарка бегае се искупило цело становништво паланке, и много света из околних села: све је то гледало Краљицу, сваки је ио нешто особито оназио било на њој, било на њеним коњима, колима, слугама. Сада се зачу вечерње звоно, сви мушкарци скидоше капу, п све живо помоли се тихо богу, па се онда свет разиђе. Наста брзо и сумрак, свита се разиђе, а Краљица упита Гунтера, да ли има какав пут, којим се може доћи његовој кући, а да се не пролази кроз паланку. Гунтер одговори да је такав нут сада тек направљен, и то по заповести Краљевој. Краљица обори очи. Ова пријатељска пажња учини јој такву радост души да би, када би се и Краљ ту десио, за цело чуо тако ^обру реч од ње, какву давно ннје чуо. — Желела би да се поздравим са вагаом породицом — рече Краљица. -■ Ја ћу имати част сутра да је представим Вашем Величанству. —