Отаџбина

"'86

АНА КА.РЕЊИНЛ

у дворану, пре него што би отишао у свој клуб. Нечујно по мекоме ћилиму он приђе кнегињи Мјахкој и угшта: — Како вам се допала Нилзонова? — Ах, ко је то видео тако прикрасти се? Ала сте ме уплашили ! — рече она. — У осталом,., молим вас, не говорите ми ништа о опери, ви то не разумете. Боље да се ја спус.тим до вас, па да говоримо о вашим мајоликама и гравирима. Еле, какво сто то благо ту скоро купили на телалници? — Хоћете ли да вам их покажем? Али ви се у њима не разумете. — Покажите, ја сам их изучила у оних.... како их оно зову?.... у банкерових.... Они имају прекрасних гравира. — Шта, зар сте ви били у Шицбургових ? — упита домаћица од самовара. — Била сам та сћеге. Звали су мене и мог мужа иа ручак, на коме је, кажу, сам сос коштао хиљаду рубаља — стаде гласно говорити кнегиња Мјахка , јер је осећала да је сви слушају — и право да вам кажем, сос је био не може бити гаднији, нешто зелено. Ваљало ми је позвати их на ручак, и ја сам им спремила сос који није више коштао од 85 копејака, а сви су били задовољии. Богмс ја не правим сос од» хиљаде рубаља. — Е баш је класична — рече домаћица. — Просто је дивна! — рече неко. Ефекат, који је кнегиња Мјахка постизавала, био је увек једнак, а узрок, за што га је увек имала, беше у томе , што је она увек говорила просте ствари , које имају смисла , макар да их је кадшто утрпавала, и без икакве везе, опде, где им није место, као ово сада. Кнегиња Мјахка није могла да појми за што се толико допада све што рна каже, али знала је да се допада, па се користила тиме. Како су сви слушали док је кнегиња Мјахка говорила, и како се с тога беше нрекинуо разговор око носланиковице, то је домаћица хтела да споји обе групе својих госгију, па се окретс посланиковици: — Зар одиста нећете чаја? Како би било да пређете нама ? — А не, нама је овде врло добро — одговори посланиковица, осмехнувхпи се, па продужи заиочети разговор. А тај разговор беше врло пријатан. Претресали су Карењина и његову жену. — Од како ]е ишла у Москву, Ана се јако промепила. У ње има сад, нешто чудновато — рече једна ■ пријатељица Анина.