Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

589

— Из љубави ? Ко се данас жени из љубави ? Од куд у вас таких препотопских мисли? — рече посланиковица. — Шта ћемо кад је та стара глуност још непрестано у моди — рече Вронски. — У толико горе за оне, који се покоравају тој моди. Ја знам да су само они бракови срећни, који су склопљени на основу хладнога разума, по рачуну. — Али опет за то како се распрште ти паметни бракови, чим ■се појави та страст коју су презирали! — рече Вронски. — Да, али ми зовемо паметгшм браковима само оне, у које ступају обоје тек пошто су се добро истутњили. Та је страст као и шарлах, то ваља најпре преболети! — Онда би требало љубав каламити , као и кравље богиње. — Ја сам у младости била заљубљена у једног ђачића рече кнегиња Мјахка — не знам да л' ми је то много помогло! — Не, без шале, ]а држим да само онај може знати шта је права љубав, ко се огрешио па се поправио ! — рече кнегиња Бетси. — Зар и после венчања? — нашали се посланиковица. — Никад није доцне покајати се — каза дипломата инглеску пословицу. — Тако је — прихвати Ветси — ваља се преварити па онда покајати. Како ви о томе мислите? — окрете се за тим Ани која је с једва ириметним осмехом на уснама слушала тај разговор. — Ја мислим — рече Ана, играјући се скинутом рукавицом — ја мислим да, као год што је истинита пословица: колико људи Толико ћуди, тако је истина и : колико срдаца, толико сората љубави ! Вронски гледаше Ану и беше премр'о да чује шта ће она рећп. Кад је изговорила , он уздахну као после какве опасности. Ана се на један пут окрете њему. — Добила сам писмо из Москве. Пишу ми да је Кити Шчербацка врло болесна! —, — Не може бити? — намршти се Вронски. Ана га строго иогледа. — А то вас ни мало не занима ? — На против, јако. Шта вам пишу, ако је слободно знати ? — упита он. Ана устаде и приђе домаћици. — Дајте ми шољу чаја — рече она стојећи иза њене столице. Док је Бетси сипала чај, Вронски приђе Ани. — Шта вам пишу? —