Отаџбина

24*

С А ЈАВОРА

371

опет венцем поврх: Лисе, села Рашчића и Рад^њева на Градину. Од Лисе до Ивањице 2 часа, води пут низ Галоњине стране , које су готово увек каловите и осипају се. С десне му је стране Рашчићска, а с леве Марина речица. Ова, истина постепена, стрмост пута држи I 1 / час. Пошто сиђе у долиницу, прелази Рашчићску речицу одмах има дрвен мостић, па одмах Марину реку гази и дохвата се долине Моравичиае, уз коју иде 1 / г ч. до Ивањице. Овај је пут доста добар и насут, преко целог Драгачева, али је ненасут и врло тежак кад је блато , уз Јелицу, а нарочито рђав уз село Лису и низ Галоњине стране. Иначе је добро проведен и за то што је пречи од пожешког важан за оиерације преко Јавора. Свуда има воде и дрва, доста насеља, изузев Јелицу и Лису. Преноне су Јелица и Лиса. 3. Пут Пожега — Ужице — Кремна — Мокра-Гора. — Из Пожеге одмах се прелази Скратеж преко каменог римског моста, иде равницом и другим правцем 1 час до села Тврдића, механе, ту се одваја пут уз Лужницу, те обилази врлеги, па може ићи у Вањево, или ићи на свој пут код Локве. Од Тврдића пење се пут уз село 1 / г часа излази на Трешњу, одатле се на два места стрмо спушта на Локву. Од Локве иде таласаето до «ајдучких гробова", више Ужица, 1 х / г час.; па се спушта стрмо низ аСарића осоје» у варош '/ сах Сарића осојем врло је усечен и непостојан пут; кад је мочарно страшно каљав. Може се обаћи лево на «Доварје», куда је мало даље, али сигурније, но није прокрчено. Примедба. Доварје је брдашце између карлице Ужица и Крчагова. Овде је обнчно била трка, и у разговору при хвали коња, говорило се: видећемо уз Доварје, т.ј. ко ће остати трчећи кроз Крчагово. У самом Ужицу пење се пуг на «Теразије, в остављајући лево бивши град и на врху «Стражу» мало се