Отаџбина

С А ЈАВОРА

375

Бранешце, — пење се и води таласасто уз косу, прелази поток и долази у село Чајетину 4 часа од Ужица; ту је среска кућа (златибор. среза), телеграфска штација и механа. Већ улази у борјак и планинске косе. Чајетина је под бедемом златиборским, са западном кулом Грудом а источном Градином и Чиготом. Од Чајетине вијугасто се пење пут, на високи таласасти заравањ златиборски. чувен са своје дивне паше; на ком одвајају, југозападно, путови за Кремна, Семегњево и Циглу, вијугајући непрестано између дугачких леја његових , — на којима се виде лети, црна солила — говеђа пландишта. Зими је пут Златибором опасан, због грдних сметова. Наш пут вијуга правце југу незнатно пењући п спуштајући се, после 3 часа, долази чувеној «Царевој води» (чесми). Ту се одваја пут лево, преко планине Муртенице на Бијелу рјеку за Катиће. Од Цареве воде најпре иде пут обравно, за тим се стрмо спушта у поток низ који иде, преко самог камењара, атаром села Драглице и засеока Раснице, постепено спушта и силази низ село Сјеништа на границу, 2 часа, све врлетним и каменитим земљиштем. Од Ужпца до Чајетнне 4 часа, предео је доста неплодан . каменит и обилан водом и дрвима. Насеље ретко. Од Чајетине до Сјеништа 5 час. Златибором је оскудно са дрвима, јер је прави Златибор готово сав без дрва и северне су му куле голе (Груда, Градина и Чигота), а остале су далеко. Воде и паше је довољно. Око Цареве воде дрва и воде има изобиља, а око Сјеништа у доброј је гори оскудица. Овај је предео врло ретко насељен. Пут је коњски. Примедба. Спрам овог дела гранпце наше. сва су села расељена устанком 1875 год. и врло се мало становника вратило, тако да се овај иојас (зона), од Вишеграда до близу Нове Вароши, а између Увца и Лима,