Отаџбина

П Р ! •: О Б Р А Ж Е Њ А

397

и бос, него да. будем страшљива жснетина Ама, је ли тако? — Јес потврдисмо у глас, јер и у нама тињаше тај јуначки понос. Сад га наведосмо да нам прича о јунаштву «нашије'», или правије: о насиљу нашнх над «њиховима» у ове двије пошљедње године, јер за пређашње покоре знадијасмо потанко. Руле се радо одазва, те дознадосмо: «опет то, али мало друкчије». — похаране цркве, одјављена стока, отимане дјевојке, исјечени чокоти, спаљени стогови, раљивани и поубијани људи . . . и остале витешке работе. Како међуднички «звездан» бјеше добро припекао, већ нам није било до разговора. Руле се склони у коњски с;јен, те оборене главе гажаше поред кобиле. Доста је времена ирошло док минусмо опет једно «њиово п село, опет уредније од наших. Ту почеше виногради, пуста жеља наше Тромеђе и цијеле Буковице. Пудари вираху испод пударица и међа. Једноме понудисмо новаца за грожђе. али нам он поклони неколико грозда. Па онда стигосмо под једно на очи веома богато село, за које нам руле рече да је помијешано. Под путом — сад већ приличним — удесисмо прућена човјека, који се уморио копајући јажу, како ће му се с њиве слијевати вода, а ништа за то ако она нодлоче пут. Како сам ја први јахао, назвах му Исуса. Човјек, крупан и просијед, подиже главу са земље, па заклони руком очи и гледаше нас оштро. Ја помиш.вајући да је глух, понових гласније : «ваљен Исус. стрико! — Ваљај се синовче , ако ти је мило , а код мене је: аомози 6чг1» Одговори он дебелијем гласом, па одмах додаде : Јесте ли ви чељад попа Стевана из 3. ? Е, хајте збогом, хајте! Поручио вам је да ће вас чекати под Отресом , да не чамате ! Сретан вам пут ! и оиет леже. Кад он изрече «под Отресом», у мени срце заигра ОД радости, те заокупих Шпира питањима : Је ли то онај славни Отрес, што се у пјесмама спомиње ? Је ли то