Отаџбина

ПРЕОБРАЖЕЊА

401

»Преко Крке, преко воде ладне, „Војска оде у Котаре равне.... Војска ће та изгинути сва, а у пјесми се спомињу: Јанковић, Смиљанић, Мочивуна, од Задра Тодор, Тале Будалина, Танковић Осман, и многи други Србљи, Удбињани и Восанци Послије мене Шпиро отијева комад дивне пјесме : аЖенидба од Задра Тодора»>, па онда настависмо причање и нагађање. Стигосмо у прво Котарско село. Куће су куд и камо веће од наших, а под ћерамидом, обори пространи, стоке и коња изобила. Сретајући Котаране на коњима са широким везеним рукавима, многе са кићенкама на глави, у црвенијем копораиима и са токама на јечерми, мени се чињаше да сам иосред њих у оно јуначко доба, да се ђетићи прикупљају ка њекоме од славнијех сердара. Једноме повиках : — Бог ти могао, Котаранине, соколе !" а њему се учини да се спрдам. Разумије се да смо сретали и дроњаве снротиње, али то, ваљда, бијаху они који нису кадри да се наките турским плијеном ! Владо рече да су наши људи крупнији. — Оно, јес, к о да речемо, али су ови жива ватра убиће те за ријеч, поче Шдшро. Ето баш лани шта се догодило овђе неђе. Један ти Котаранин био у сватовима другоме, па био прикумак, шта ли, а стари сват кад је наздрављао, прескочи га у здравици једном, па га прескочи другом, а мој ти прикумак у потоњу изазове старог свата пред кућу, истргне кубур, па вели му : држ' се, де ! јарче ! И онај извади пушку, и у трен обје : ду ! ду ! а оба њих легоше.... — Мртви! ? — Јакако, Руле ! Сунце већ бјеше нагло к смирају, то кроза силну прашину чињаше се крваво. Сјен се прелијевао са крајева ка средини. Поче се хватати чајина. Ватре и сви-

ОТАЏБИНА, КЊ. ХХ1У СВ. 95.