Отаџбина

С А С Е Л Д

— Бого мој ! Бого мој ! чуђасмо се једнако. Тако је трајало до подне и онда минусмо. једно ве-. лико и лијетго гробље. пак се ређаху баштице са гдје којом кућом, П&к иочесмо сретати варошки народ, и најпослије ето нас тнк до мора, па под велике бедеме градске, гдје је народ врио. Кочијаш устави. Ђедо се обазирао и зовну : — «Камо те, Шпиро ?" А гле ! наш Руле, сав поцрнио у лицу и држи за оглав несретну бедевију. Он узе од попа кључиће од иаших ковчега, па их отвори. Неки стражари дођоше и све испреметашз. Ми то ништа не разумијасмо. Одатле унутимо се нјешке преко неког дугачког моста и уђосмо кроза градска врата у улпцу, где нас занахну смрад. Мене јежња обузе. Збогом мајко Симуно ! збогом мајко прпродо ! Вашу дјецу поново отргоше од вас ! ј^имо ЈАатавуљ . (Свршиће сеј

СА СЕЛА II У СВАТОВИМА Гледај коло како цупка Олушај песма где се орп Нема, нема тих сватова !. Младо старо тако збори. Али цуру где си вид о Као ћерку председћика? — Није што је он председннк Ал' општини беше дика !

И дође јој суђен данак Па се ето сад удаје;