Отаџбина

64

КРИВИЧНА ДЕЛА

Трајање узбуђеног стања не може се ограничити извесним одређеним временом. Као год што се не може тачно ограничити размак времена између мирног размишљања, решења и извршења при уоиству са предумишљајем, исто се тако не може тачно ограничити размак у времену између решења и извршења при уоиству у раздражености. Ово време може бити према приликама кад дуже кад краће. У овом погледу важи правило : у колико је узбуђеност већа, у толико она може дуже да траје и у тој сразмери може размак између решења и извршења да буде дужи или краћи. Са нрестанком узбуђености неминовно наступа размишљање о делу и по томе, ако се убица решио на дело у раздраженом стању, а убиство извршио после пошто му се повратило обично душевно стање, када је могао да оцени своје решење и да размисли о своме делу, онда такво убиство није учињено у раздражености, већ са предумишљајем. Б. ОБИЧНО ХОТИЧНО УБИСТВО. Обично хотично убиство оно је, које се учини без аредумишљаја и без раздражености . При овом убиству решење и извршење дела бива у једном истом моменту. Овде иостоје само две чињенице : решење и извршење, но између њих не може постојати никакав размак, јер и ако посто.ји неки мали размак у времену, оно цео тај размак испуњава решење. Решење и извршење излази дакле као једновремено и између једног и другог не сме настуинтц никакав прекид. Ово убиство сачињава средину између убиства са предумишљајем и убиства у раздражености. Ладнокрвно размишљање и раздраженост, то су две крајње тачке човечијег душевног стања. Међу тим крајњим тачкама има још степена човечијег душевног стања, који искључују могућност предумишљаја и у којима човек може да изврши убиство без предумишљаја. Средина између ладнокрвног размишљања и раздражености јесте потпуно неразмишљање без раздражености и када се у човеку образује тако душевно стање, онда је човек кадар да и у нераздраженом стању изврши убиство без предумишљаја. И у том средњем стању, где нема ни размишљања о делу ни раздражености, разни спољни и унутарњи утисци покрећу човека махинално на убиство. Ти утисци иомућују свест у човека и он нити може, нити има времена да мисли о своме предузећу и да оцењује сзој рад. Помућена му свест не да да о овоме мисли, а обим његових тадањих мисли обухвата само мисао о извршењу дела. Решење и извршење дела тако је брзо, да се душевно стање, које је разним утицајима створено, не може стишати до ладнокрв-