Отаџбина

КРИВИЧНА ДЕ.1А

ности, ни узрујати до раздражености. Ум у убице у стању је да се саио занима избором оруђа којим ће извршити убиство, јер пре тога решења није размишљао о томе. Ово убиство, које називамо обично хотично убиство, у правом је смислу убиство без предумиш.ваја. И ако постоји разлика између овог убиства и оног, учињеног у раздраженостп, ипак је доста тешко оценити и изнаћи ту разлику, јер је тешко одредити границу: где почиње и где преетаје оно средње душевно стање. Карактерни знаци овог убиства могу се изнаћи у околности : што се код убице није појавила тежња за коришћу, за осветом или другим задовољењем: али, ако се та тежња баш појавила, онда је она једновремена са решењем и извршењем убиства. Осим тога душевно стање , у коме се убица налазио при решењу и извршењу дела, створено је неким спољним или унутарњим утисцима услед какве тешке прилике, нужде или очајања. Новији законодавци усвојили су обе поменуте врсте хотичних убистава без предумишљаја. То је и наш законодавац учинио. У \ 156. кр. зак. прописује се: »Ко хотично, но без предумишљаја другога убије, да се казни робијом®. Ово се наређење односи на убиство без предумишљаја у нераздраженом стању, које смо ми назвали обично хотично убиство. У другом одељку I 156.крив. закона наш з'аконодавац говори о хотичном убиству у раздражености. У том одељку законодавац наређује: »Но ако је обвињени без своје кривице злостављањем или великим увредама било њега самог или његових близу сродних лица од убијеног у јарост доведен, дело на мах учинио, казна се може и на затвор спустити, који не сме бити краћи од две године®. Велика разлика у казнама при обичном хотичном убиству и при хотичном убиству у раздражености, правда се разликом душев ног стања учиниоца. I 7.-Нехотично убиство Кад ко предузме какву радњу, или пропусти да што изврши, па је та радња или нерадња проузроковала смрт неког човека, при свем том. што се није хтело, да услед те радње или нерадње когод погине, али је проузроковач могао или бар требао да предвиди, да ће том радњом или нерадњом моћи кога лишити живота, онда се тако убиство зове нехотично. Из овог можемо извести ову деФиницију нехотичног убиства: свака радња или нерадња, која аротив виље учиниоца, али услед кажњивог нехата, неаажње или несмот-рености ароузрокује нечију смрт, зове се нехотично убиство. ОТАЏБИНА КЊ. XXIV СВ. 93. 5