Отаџбина
66
КРПВПЧНА ДЕ.1А
Нехат, непажња и несмотреност кажњавају се онда, , кад је учинилац, вршећи или не вршећи неку радњу, могао, или према своме занимању, требао да нредвиди, да ће се тиме моћи проузроковати нечија смрт, повреда или иначе неко недозвољено дело. Карактеристика овог кривичног дела лежи у томе, што је учинилац у своме спољњем раду пропустио да обрати ону пажњу, коју је дужан да употреби сваки човек при своме делању. За то ће код нехотичног убиства бити кривица у толико већа, што се год могла лакше предвидети рђава последица радње или нерадње. Нехотичност почиње онде, где хотичност престаје , а где нехотичност престаје, онде почиње елучај. Нехотичности има у главном два степена: већи и мањи. Већи степен нехотичности постоји онда, када је учинилац спазио , ,да ће се услед његове радње или нерадње, моћи десити убиство или друго недозвољено дело, али је држао, да ће у предузећу, сретно успети, без да се тако дело догоди, а оно се баш деси тако дело. Тај степен нехотичности зове се нехат (си1ра 1а1;а). Мањи степен нехотичности постоји онда, када учинилац није предвиђао да ће његова радња или нерадња моћи проузроковати убиство или друго какво недозвољено дело, али је он могао .отклонити то дело, да је обратио потребну пажњу при своме делању или неделању. Овај степен нехотичности зове се неиажња (си1ра 1еујз). I 8. Кажњавава хотичних убистава ^ I 2. и 3. напоменули смо, да наш законодавац најстрожи.је казни хотична убиства. Од хотичних убистава законодавац строжије казни убиства са предумишљајем од убиства без предумишљаја. Законодавац, оснивајући се на науци о крииичном праву, одређује блажију казну за убиства без предумишљаја, јер се при овом убиству не опажа онај степен противправне воље, који постоји при убиству са предумишљајем. Што Је год противправна воља мања, у толико је и казна блажија. Наш законодавац прогисује за убиство са предумишљајем смртну казну, а за убиство без предумишљаја робију од двадесет година. Ова казна није одређена као апсолутна, и она се према ублаженим приликама даје и смањити. У другом одељку I 156. законодавац, уважајући разлоге правне науке, дозвољава, да се казна за убиство, учињено у раздраженом стању, спусти до на две године затвора. Но да би се ова казна могла овако спустити, законодавац захтева : а) да је убиство учињено у јарости , која је изазвата већим увредама или злоставама;