Отаџбина

КРИВИЧНА ДЕ.1А

б) да се те увреде или злоставе чине ирема убици или његовим сродницима. Као блиске сроднике могу се узети само она лица која се спомињу у другом одељку \ 50. кр. зак. јер законодавац та лица, као блиске сроднике, узима под нарочиту законску заштиту. У ред ових лица спадају: сродници по крви у правој усходећој или нисходећој линији до ког било колена, а у споредној линији до четвртог колена закључно ; за тим муж или жена и сродници мужевљеви или женини по крви, у правој усходећој или нисходећој линији до ког било колена, а у споредној линији до другог степена закључно, и на послетку крштени кум или кумче, поочим, помајка, посинак или поћерка; в) да је те увреде или злоставе вршило оно лице, које је убијено, г) да убица није сам узрок томе, што је дошао у гнев, и д) да је убиство с места, на мах учињено. Казна за убиство у раздраженом стању не може бити мања од две године затвора, на све да се стеку ма колико ублажавних прилика, јер је то законодавац у другом одељку \ 156.пзреком забранио, и што је он, при одређивању овог минимума казне, имао на улу све ублажавне прилике. Напоменули смо, да наш законодавац од хотичних убистава најстрожије казни убиство родитеља и убиство нри разбојништву или при другом неком .недозвољеном делу. У добу старе српске Краљевине хотична убиства кажњавана су према сталешком положају. У Дуптановом се законику наређује: „ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера; а ако себар убије властелина да му се одсеку обе руке и да плати 300 перпера®. I 9. Кажваван.е нехотичног убиства. Нехотично убиство кажњиво је само онда, ако је у радњи и.ш нерадњи учиниочевој било кажњивог нехата или непажње. Нехатно или непажљиво вршење или невршење каквог рада, постаје кажњиво у ова два случаја: 1. ако се тиме доводи у опасност човечији живот или здравље. 2. ако постоји могућност , да > ччнплац увиди или предвидп опасност своје радње или нерадње, било по природним последицама, које сваки може лако распознати, било по своме позиву, занату или занимању, било по неким нарочито објављеним законским наредбама. Од сваког човека, који какву радњу предузима, може се с правом захтевати, да размисли о опасностима, које могу бити последица његова рада. Оа дужношћу размишљања о тим опасностима скопчана је и дужност, да се оне уклоне. Није ли вршилац неке