Отаџбина

68

КРИВИЧНА ДЕЛА

радње кадар да уклони те опасности, онда је он обавезан да своју радњу напусти. Величина казне за нехотично убиство одређује се према већем или мањем степену нехотичности. Али сваки степен нехотичности дели се на већи или мањи нехат, на већу или мању неиажњу. За то је немогуће законодавцу да у закону одреди кажњивост сваког појединог степена нехотичности. То се оставља судији, који ће ценећи с једне стране околности, под којима је учињено нехотично убиство, а с друге личну особину учиниоца, умети најбоље да одреди, колико је учинилац крив и колико га треба казнити. Судија, при одређивању казне за нехотично убиство, треба да има ово на уму: 1. да ли је нехотично убиство проузроковано неком дозвољеном или недозвољеном радњом или нерадњом. Ако је нехотично убиство проузроковано недозвољеном радњом или нерадњом , онда се оно има строжије да казни. 2. да ли је постојао већи или мањи степен нехотичности; дакле, је ли убиство учињено услед нехата или непажње. Акојеубиство учпњено услед нехата, онда је дело строжије кажњиво, а ако је учињено непажњом, онда казна треба да буде у толико блажија, у колико је учиниоцу било теже предвидети последице своје радње. 3. ако је радња била дозвољена, онда ваља гледати, да ли је учинилац своју радњу правилно или неправилно вршио. У колпко је радња неправилније вршена, у то.шко је дело више кажњиво. 4. да ли је радња или нерадња била узрок или је била само повод нсхотичном убиству. У првом случају дело треба да је строжије кажњиво, јер је тада учинилац могао лакше да предвиди последице своје радње. 5. да ли је учинилац по дужности или по своме занимању требао да обрати већу пажњу на свој рад; па ако јесте, онда нехотично убиство ваља строжије казнити. Наш законодавац одређује казну за нехотично убиство у & 158. крив. зак. По пропису законском нехотично се убиство казни затвором од два месеца до две године. Казна за нехотично убиство може по некад да буде врло мала, јер најмањи степен нехотичности граничп са некажњивим случајем. Али обратно. степен нехотичности може бити тако велики, да се он једва разликује од хо тичности и овако се нехотично убиство врло мало разликује од хотичног убиства. Полазећи са овог гледишта, није могуће при сваком нехотичном убиству примењивати ону благу казну, која је означена у I 158. крив. закона, јер то не би одговарало ни правди, ни основним назорима науке о кривичном праву. Проучавањем крајњих гра-