Отаџбина

28 МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ жичка нису примили плату за последљих пуних пет месеци! Упитах министра Финансија. да ли он мисли да ти људи тамо могу живети само од ваздуха? — Други вр.10 прквени посао данас беше, да су некакве силеџије заузеле имање манастира Троноше. па ником ништа. Замолнх консисторију београдску, да види шта је то, па да јави. — Ова опет шаље мени пресуду по некаквој брачној парници, да је пошљем дотичној госпођи парничарци, која живи у Аустроугарској. Срећна прилика да о томе шшишемо једно писмо министру спољних послова, те да он опет пише овдашњем аустроугарском консулату, посланству ли, па онда ово да пише тамо њиховим властима итд. Ал ево невоље што и министар спољних послова нема преча посла. пего пита нас: шта би са брачним спором некакве госпође што живи у Одеси? Не знам. брате слатки, него да питам консисторију: Оно, истина, прости људи би уштеделп себи то десетак ћуприја, па би конснсторија сама писала својим парничарима , али како би онда министарства гомилала оне хиљаде деловодних нумера, са којима се хиљадама хвале њихови чиновници кад причају како погибоше од посла! Шта бп радили толики министри, да нема овако важних државних послова. Кад сам свршио са свима реФерентима, настало је «примање». Све сама молба за хлеб без мотике, све сама етарања да се људи измигоље испод законских одредаба итд. То је трајало до 1 сахат по подне. Од свију молаба и жалаба није било ни једне једине, са којом би ее, у ма којој држави у свету, забавио сам министар просвете. То би се тамо све свршило до мипистарских еекретара закључно, јер шеФови одељења треба да проучавају начелна питања, а већ миннстар нека се бави политиком. Па и у Србији није било овога данашњега чуда, докле једно Мамесништво не огласи да су његова врата отворена свакоме и дању и ноћу. Па када су то могли учинити Намесници, онда шта има да се копечи