Отаџбина

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

33

гућност за живот. Узалуд ће онда бити сва велика природна богаства Србије. Она су до сад лежала без икакве користи за земљу услед небриге. а ако се шуме не заштите енергично. неће пх ни највећа брига и заузимљивост моћи корисно метнути у службу снажења земаљског и њеног напретка. 5. Саобраћајна средства су такође један врло важан део оних услова, који су по развитак рударства нужни. По мњењу потписанога начелника) треба а) укинути кулук а на место тога завести плаћање нарочитог приреза за грађење друмова. б) при грађењу друмова треба пре свега имати на уму, једино и искључиво империозни интерес српске трговине : што бржи, лакши, дакле што јевтинији подвоз. Треба подизати способност конкуренције у српских ироизвода, градећи путове, а не и те путове метати у службу енжењерима, капетанима, начелницима и газдама механа друмских. в) путови и железнице не треба да служе само једној вароши и да се због ње једне откупљују и обдржавају за скупе паре, као што је био случај са смедеревском железницом; оне треба да су условљене потребама било пеле земље, било каквог већег дела Србије. као крагујевачка линија и њено продужење. Интензивна саобраћајна делателност Француске, већим делом без потребе, из политичких обзира према извесним посланицима, изборним срезовима и варошима, задужила је Француску више но рат са Немачком, и паралише свако њено јаче продуктивно кретање. Потписани начелник имао је прилике другим једним гговодом да говори о грдној штети , коју су рђа.ви иутеви панели нашој шљиварској трговини. Поред других многих крупних и снтних узрока,. овде ћу само да додам, да сва наша производња, нарочито рударство, које већим делом има посла са јевтиним масама, неће моћи доспети до оне важноети, које оно треба да има у Србији по броју и ОТАЏБИНА, књ. хху св. 97.