Отаџбина

ИЗА. КИШЕ СУНЦЕ

— Како је ? —• Добро! — Је л' да је боље жењен човек ? Ја. — Море то је сласт ! — Ја! — велп он. — А ти 'тео да бећарујеш целог века ! — Е. шта ћеш ? — Признај да је оно било лудо ! — Ја: — Нема ништа боље него двоје и двоје ! — Ја ! VI Прође година дана и нико ништа не сазнаде !.... Наста и друго пролеће. Милојка трчи и ради и смеши се. Ама свекрви јој неправо. Заборавила баба да је добила одмену; одморила се, оздравила, па 'оће да живи. А ла живи треба јој радости. А има ли седој коси веће радости од унучета?.... — Снајо, кујо једна! Ти си уврачала да не рађаш! — Нисам, мајко ! — Па камо мени моја радост?. .. Ја теби дадо' сина мог, дај и ти мени што год! А Милојка се смеши ка' анђео. — Боже здравл>а, мајко, биће и то !.... — Виће, биће!.... Лако је теби говоритн. Ал ја, ја сам једном ногом у гробу!.... Мплојка изађе из куће и оде у градпницу. Свечаник је па нема посла. Она седе на зелену траву. Крај ње пролећу челице и пролетњи лептири; пролеће тичија разна и пева ; по путањи гамижу мали мравићм; на уцветалој трешњи љубе се голуб и грлица.... Сунце се чисто милује својом топлотом, а ведро је небо надкрива ка' каки чадор.. ,