Отаџбина

ЖИВОТ У МОРУ

619

зором мрнарских чиновника. Само љиховим допустом може се ући у део мора, чије је плитко дно ирекриљено скупоценим или аристократским остригама. По спољњем изгледу ове ншвотиње нису тако лепе као многе неке друге, а.ш им је месо оообито укусно. И ако се ове животиње невероватно брзо плоде, јер једна острига снесе око 10 милијуна јаја, опет се гаје. Има две хил>аде година како је култура острига уведена, али се због наглог плођења врло тешко култивишу. Најбоље су остриге из Остенда , Марена, Аркашона ; али ове боље шкољке много тамане друге лошије Фе.^е, такозване португалске шкољке. Француска троши годишње преко 500 милијуна острига. Када се узме у рачун, да је цена доста велика, 12 шкољака од 3 гроша до 1 дин. и по — то Француска има прихода од ових шкољака 10 и по милијуна динара годишње. Код Француза је развнјена страст за остриге Тако за време опсаде париске један париски војннк улучио је прилику, да једном Паризлији прода туцо шкољака за 12 динара, овај прода једном гостионичару на В г(1 . Моп!; таг!ге-у за 100 динара, а овај опет својим клијентама шкољку за 20 динара и тако је туцо шкољака продато за 240 динара. Римљани су били чувени гастрономн и они су ценили острнге. Прича се да је УИеШиз четири пута дневно јео по 12 стотина шкољака т. ј. 4.800 острига днеено . За доктора За81а1сИ, чувеног гастронома зна се посигурно да је једном појео 40 тЈцета острига, па је за столом и издануо. Па и иужеви су многобројнн у мору, јер су већина готово морске животиње. Пеки могу да живе ван воде. Већина плива по мору. На једном острву, које је не далеко од Конкарноа, посматрао сам у великим гротлима тако зване Серћа1оросЈе или Октаподе. Октаподи зову се зато што око уста