Отаџбина

622

ЖИВОТ У МОРУ

У Конкарну иосматрао сам лов на сардине. Интересантно је гледати мрнаре у доба када водена струја донесе собои ове нежне животињице, које су нам најслађи оброци у нашем путовашу. Ова је рибица доста чест гост Француских обала. Обично долази у пролеће и у јесен. Сваки долазак оглашен је мрнарима озбиљним и трезвеним радом. Ретко ћете видети у то доба ког мрнара пијана. Разлог је прост. Више пута чуо сам од љих изреку: «Море је за трезне а земља за иијане људе." Кад сардина дође, мрнар је непрестано па мору. За то је трезан Сардина је селица. Обпчно путује у грдним гомилама п иде правце обалама Француске и то увек једиим истим путем, сигурно се поводи по морској струји. Мрнари је из далека опазе, јер се на иовршини мора виде мали ваздушни мехуриНи, које они зову «ћоиг1зоиШе8.» Баце мрежу у воду и за све време не говоре ништа, јер и најмањи шум их растера, с тога их у многим поморским ратним пристаништима слабо има, због велике вОјене комуникације. Као и свака друга риба, тако и сардина има мамац тако звани «га\'е и . То су јаја од моруне. Неки онет справљају једну врсту теста од остатка сланих риба и малих рака. Док један баца мрежу други баца лево и десно овај мамац и сардина слепо појури за овом материјом, испод које је већ разапета мрежа. Лов ових ситних рибица доноси Француској држави приход од 10—12 милијуна динара годишње. Харинга је такође селица, сваког иролећа путује из поларних предела у великом друштву и тражи млаку воду, где би могла оставити своја јаја да се развију. Ови морски каравани прекриле море често у дужини од 30 километара. Путују тако, да су готово једна уз другу приљубљене. Кретањем тела производе шум, који личи на ггљусак. Више овако живог морског пљуска лети јато морских тица, које у највећој пажњи прате ове рибице и