Отаџбина

СРБИЈА ИА БЕРЛИПСКОМ КОНГРЕСУ

61

делу земље — водомеђу — допустили Турској Лаб, а остали са границом код Прсполца. Међутим колико је ово начело оштетило Србију са Лабом, толико јој оно помогло на врањскоме крају. Јер, пошто је граница српска доведена на планину «Ђак», комисари турски и инглески предлагали су да одатле граница иође правце на Грделицу. чпме би од Србнје био одузет цео Врањски и гхола Лесковачкога округа. Комисари немачки, талијанскн и Француски, који су внше били наклоњени Србији, предлагали су, да граница од Пољанице планнне иође право на Прибој, што би много природније било, али би Србија изгубила Врању. Противу оба ова предлога : употребљеио је оно начело, које је Турцима Лаб оставило, и тако нова српска граница сиђе на Кончул. По свршетку седнице ове војне комисије, г. Ристић, сазнавши да су засгупници аустријски гласали за то, да Лаиска долина оотане Турској, па чак и сама Врања, и бојећи се да конгрес ту ствар не узме одмах у решавање, написао је на брзу руку, и послао у седницу конгреса гроФу Андрашију овакво писмо: „Г. Грофв, «Узимам слободу да обратим Вашу високу пажњу на ово што иде: «Ја сам још из Беча известио Књаза Милана. да ћ© наша југозападна граница ићи гребеном Копаоника и да ће Ваше Превасходство протежирати пројекат, да Србија добије Врању, Трн и Пирот. «Чујем да су јуче, у комисији експерта, аустроугарски делегати гласали не за линију Копаоничку, већ за границе пашалука Нишког, и да би ми, на тај начин, изгубили долину Лаба. Они су, даље, напустили свој сопствени предлог, односно Врање. Срећом је већина гласова била у нашу корист. Најзад наша источна граница Трн-Пирот) није ни била предмет деФинитивног решавања„