Отаџбина

64

СРБИЈА. НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

по закључењу самога конгреса, влада није у сазнању ствари за одлучно своје решење. Но ако је већи део нашег територијалног увећања условљен пристанком Аустрије, што ви на месту знате, онда је тиме условљена нужност иристан ка, према чему оставља се вашем иатриотизму избор. Само гледајте продужнти што више трогодишњи рок». Класичан је одговор Књаза Милапа на исту депешу г. Ристића. «Ви знате скрупуле и скањерања (1ег§1уег8аиоп8) кроз која морају да прођу ваши другови докле се ма на што одлуче. Муку сам видео док сам успео да вам још вечерас пошљу свој нристанак бар у опште." «Ја чврсто рачунам на ваш опробани патриотизам, да ћете потписати конвенцију с Аустријом макар и без потпуног пристанка ваших колега, само да осигурате земљп што веће територијално увећање, и да нећете допустити да пропаднемо на конгресу, или да мање добијемо само за то, што ваше колеге тако мало разумеју иолитику у оиште и вођење сиољне иолитике на ио се." На ово је г. Ристић одговорио Књазу само ово : «Ослоните се на мене. Ја ћу учинити своју дужност», а г. Грујићу јавља да гроФ Андраши не може формално прпзнати никакву ве&у између конвенције и граннца, које буде конгрес закључио. Јавља му даље какву је границу за Србију предложила војна комисија, па онда наставља „Ако не примимо конвенцију, гроФ Андраши дреши себи руке. Ми смо тада извесно изложени штети, само не знамо у коликој мери ; може се догодити да нас иодсеку до Лесковца, јер Турпи и Инглези захтевају Грделицу, а Руси пиротско окружје за Бугарску, но и једни су и други до сада ударали на отпор Аустрије. Одговорите ми што пре, и то коначно, јер се ствар не може свести на мање". Г. Грујић одговара 24-ог јуна :