Отаџбина

СГБИЈА ПА ВЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

«Према стаљу које је изложено у вашој депеши од јуче (телеграфска нумера та и та), и кад друкчије не може бити, без штете за Србију, влада. с обзиром на члан 5. пројекта конвенције, за издјејствоваље законодавног одобрења, прима, и Књаз одобрава ваги иредлог. да се закључи конвенција с Аустријом , представ.^ена у вашој 21. Јуиа г деиеши од 3 |ул ., телеграфска нумера та и та). но само аод условом усиеха иа конгресу за највећу границу, коју по вашој депеши од 23. јуна чудо што нема опет нумере телеграфског бланкета) гроФ Андраши обећава, и којој је линија : Кончул, Св. Илија, Црни Врх, граница Нишког пашалука, на Драгоман, Стару Планину и Св. Николу." У г. Ристићу наравно ночиње да кипи жуч. Он одговара истога дана: «У мом телеграму од 23-ег није речено да гроФ Андраши обећава тамо описану границу, но обећава ту гра ницу аотиомагати. С тога ја не могу примити услов у вашој синоћној депеши, па и никакав други. За то одговорите ми што пре: иристаје ли влада на конвенцију или не , иначе ја скидам са себе одговорност, ако и у колико буде неуспеха. Опасност је у одлагању, јер конвенција није само средство да се добије потпора Аустрије, но и да се отклони њено неиријатељство, коме се иоследице не могу догледати." Нема одговора. Г. Ристић понова истога дана (24. јуна) тражи деФинитиван одговор. Сутра дан, (25. јуна) г. Грујић одговара : «Кад не само нема јемства за успех, него нам још прети и ненријатељство Аустрије, коме се последице не могу догледатп, као што ви велите (телеграфск а нумера та итај, онданеостаје друго, него да, као иоследње средство. иотражите иотиору и заштиту код царско-руских иу)1омоИник а, па ако нам они не могу помоћи, онда, односно ОТАЏВНПА КН,. XXV 97.