Отаџбина

СРВИЈА НА БЕР.ШНСКОМ КОНГРЕСУ

67

приликом градио још некакве «резерве», јер му је Андраши одговорио да би поверење, које су му Срби указали до потписа, било довол>но да он гласа на кОнгресу противу сваке нове границе српске. Али иошто му је г. Ристић објаснио какву је опет он муку видео с Крагујевцем, Аидраши му је понова обећао своју потнору. И тако је г. Ристић, кад се вратио од Андрашија, са великим спокојством духа могао да чита овакав пасаж у једној депеши г. Грујића : «Мој телеграм није ннконзеквентан, већ нужна последица вашег телеграма од истога дана, нити тражи руску потпору против руског захтева односно границе, но у алтернативи између конвенције и недогледног неиријатељства аустроугарског>». Разумете ли ви што год ? Ја ништа. «Ни одговор — вели се дад>е у тој депешн — није имао за цељ скидање са себе и товарење на вас одговорности, но што кориснији свршетак ради народног добра, и по томе неодговорности свију нас. То зарад споразумљења између старешина у овом одсудном добу по Србију. и Хвала Вогу те се само народне старешине споразумеше, јер то на оваквом језику није ласно било. Међутим поред свег тога срећног споразума између народних старешина г. Грујић у тој депеши моли г. Ристића. да «има на уму" другу тачку члана осмог устава земаљског, па пошто народна скупштина неће дуго трајати да види да ли бп могао на време послати «извод конгреских закључења о нами ради узимања на знање, и текст конвенције ради подношаја народној скупштини на одобрење.» Наравно да г. Ристић још није могао послати ни једно ни друго. Али за то је сутра дан г. Грујић добио десето писмо г. Ристића са ове мисије, писано "23. јуна у Верлину.