Отаџбина

6

Т Е Ш К И Д А Н И

— Добро је те смо наши, на овом тешком вијаџу. 1 Пошто је пзрекао ове речи, не померив ии цртице на лицу, окрете ми леђа и оде преко узаног моста, над главама војника. на своје узвишено место у средини брода, јер су отпочеле спреме за полазак. На броду је била неописана врева, сваки се гурао на парапет, да купи што из околних барака за пут. Та је процедура била спора, јер се ствари морађаху из даљине пружати на дугим моткама. Пазар овај трајао јје и кад се брод почео тихо кретати кроз пристаниште, да на другој страни његовој уђе у канал. Још један пут бацих са крме поглед на Средиземно Море ; још један пут се напих његова свежа даха. или — ако ћу право да кажем — још један нут уздахнух за својима на дому — па се окренух лице у лице својој судбини. Војници се беху поиамештали на крову. један до другога, те сам се мучно провлачио између њихових ногу. Како читав пук не имађаше места на крову, то је половина била смештена у коридоре. Кад речем да ови простори имају гвоздене дуварове , а тако малене прозорчиће, да се тешто може глава провући кроз њих, онда је ласно ногодити, каква је температура била у њима, кад је термометар показивао горе у хладу 31° Р. Да се народ у њима не би угушио од врућине, утврђени су на особенИхМ рупама на крову високи оџаци. налик на трубе, којима ге шири савијени крај окретао на ветар, да се тако проветри и расхлади пургаторска врућина у коридору-. Војницм се отимаху ко ће пре да легно испод те одушке и да заграби мало свежија зрака. Како је њима било у тим железним казаматима, сазнао сам тек онда, кад сам сишао да их прегледам. На свачијем лицу огледаше се крајња малаксалост; врућина је потрла сву енергију у њима н они су, окупани у зноју. лежали непомично по патосу. За кратак четврт часа. сам окупан у ') Талијанска реч »тја^јо — пут.