Отаџбина

348

ДАША ЂОНИЋ

и друкче провести, могу се на иример картати. Даша је као ђак иаучио преФеранца а ни Фарбл му није био непознат, но пријатељи предложе са свим нову игру, „нашеваше", коју није ни најмање тешко научити; карта говори сама. Даша пристане, каалар Ђока извади неке масне карте, и кад је Даша са свим појмио нову игру, имао је у џепу још само Форинтачу; оне друге четир одмашираше по војнички у џепове нових пријатеља. Даши је било. да се угуши. хладан га је зној пробио, врпољио се псовао је, претио је; али четир (( лутке» одоше и без с Богом и без опроштаја — Сутра можеш новце иовратити, рече му каилар Ђока; то пасира сваком, сваки мора платити «лергелда )? ; зпао сам одмах. да ће ићи натрашке, чим си у први ма добио. (С Коморати» одоше у своје станове, јер (( сутра ваља уј анити а госнодин капетан не зна за шалу." Даша остаде сам, очајан; али се утеши, да ће се сутра «регресирати». Ту реч научио је пре по сата. Сутра дан дођу му опет (( коморати в и за неколико ч;!сова оплеве Дашу са свим; као да су се нешто журпли. Кад су пак видели, да је Даша «шворц в , да нема више ни марјаша, спопаде их слутња, да капетан визитира квартире, па тешко њима и њиховој ссшаржи", ако их ко нађе, где морају бити. Хигно се опросте с Дашом и оду, ггри одласку пак заборавише му рећи, да ће сутра опет доћи. Даша је ћутке, с рукама у празним џеповима, гледао за њима и онда, кад их више није ни видео. — Апосто.Ја им њиховог! омаче му се у неко доба из уста. Та то су лопови! Еј, лепа петицо, утехо и надо моја 1 Сад могу свирати. Боље да сам је поклонио Глиши, тај је за цело не би прокарто. (( Наше-ваше"! Моје па сад ваше треба да се зове та игра. И ко је изум о! Али осветићу им се, па ма ми опет скинули звезду. И Даша од муке извади из пртљага свог малу фрулицу и поче свирати. То је научио у касарни већ првих