Отаџбина

ДАША ЂОНИЋ

349

дана од јвдног регрута, оног истог, који би (( све летео," да је «наш цар Србин", Колико је Даша до сад мислио и лупао главу, шта ће с петицом п како ће је најбоље употребити, толико је целог даљег гтута мислио непрестано, како ће онет доћи до петице, најрадије до те истс И није могао измајсторисати пишта ни онда, кад је дошао у Пешту, и у великој касарни се прућио на свој кревет. Само је дошао до тог чврстог закључка. да бн му отац кад тад једнпм потезом заврнуо шију, да дозна како му је син поштено употребио новац. Даша уздахне дубоко, почеше се по глави и заспи. Први дани прођоше у спремању и удешавању, за тим наступише веџбе с регрутима. Даша, као интелигентнији солдат — та свршио је четири разреда гимназије а пети је прилично начео — имао је иосла као да је иодоФицир. те је за неко време заборавио на своју петицу. Уз то велика варош. велике куће, велике улице, велики дућани, све ново и ванредно. Но кад наиђе знма и дуге вечери , паде му опет петица на ум. Највећма се једио на каплара Ђоку и дршао је на сигурно, да је он свему узрок; он ће и први искијати. Али како ? Свз мушице и бубице у глави разбудио је и натерао их,. да ве премећу и да скачу; али све узалуд И таман. да му што паметно прође кроз главу, а Ђока се разболи и умре. Даши беше жао млада момка и с драгом вољом би заборавио на освету, само да је Ђока остао жив и здрав. Па ипак је био Ђока, управо његова смрт, новод, што су се Дашини приходи умножили: он постаде на место Ђокино каплар у својој компанији Даша је уживао. Две звезде и жута кићанка на бајонегу! Напнше писмо Глиши и јави му, да је „аванжир'о.» Месец дана доцније добио од Глише одговор с десетицом. Отац — још неће да га види — шаље му десетицу, а Глиша му пише, да је ислросио сестру његову, Јулку и да ће сватови бити после Ђурђев-дана. Сад нанише опет Даша писмо сестри,