Отаџбина

350

ИЗ КЊИГЕ УСПОМЕНА

честита јој и додаде, да ћ ■ на дан сватова ирочастити своје «Коморате « П Р и свем то.м било је Даши врло тешко одустати од освете — не би био иначе Даша! Ђока је, сиромах, заглавио, али су ту она друга двојица, каилар Јоца и Фпрер Макса. Њима се мора осветити: не тако страшно али тек да запамте, тим пре. што су постали врло љубазни према њему, кад му је писмоноша донео десетицу. Позвали га до душе нису на картање, ал' су се по свој прилици надали, да ће Даша њих, ради „регреса,» позвати. Но Даши не беше ни на крај памети; петицу је ирегорео, само освету нпје. Али како ? Ех. пашће му већ што паметно на ум — та иије он баш тако плитак! (Наставиће се)

ИЗ КЊИГЕ „УСПОМЕНА" — •*—. 1 Н А ЧУНУ Високо иод облаке дижу се горе мрачне А Дунав хладни шуми кроз густих гора мрак, Жуборе хитри вали а на сред реке плаве, Ко лабуд на таласи, нија се чунић лак. Ветрлћ је тихим летом над нама лепршао Крнлима дотичући косица твојих прам, 0, каквим дивним сјајем трептаху очи твоје, У моче срцу оне бацише чудни плам! А сунце слази веће, и сутон из долина Суморна крила шири да тамом скрије свет; Ћутећи ми нловл>асмо крај старпх развалина Слушајућ' шумор реке и бистрих вала лет. А хитри таласићи иесташно ш .путаху: () Та ти је љубиш, љубиш !« И душа нлану тад, Занссен овим чаром коснух се руке твоје Па рекох: »л.убим, љубим, до гроба, као сад!» А сунце иза гора последњи зрачак баци, Још једном да разгони суморних гора мрак;