Отаџбина

I

1!3 КЊИГЕ УСПОМЕНА.

Жуборе хитри вали, а на сррд реке плаве, Ко лабуд на таласи, нија се чунић лак. II ОЧАРАНИ ЗАМАК Зашла је поноћ давно, у тамп све почива : Обале горских страна и нлаве реке ход; Око нас све је тпхо, нико се не одзива, Таласи само брује и бију о наш брод. А тамо у даљинп, ко џлни скамењени, Отаринских кула видим како се диже ред, Над њима, као хавет, у немој у тамнини, 1'аздерав покров тамни, трепери месец блед, А река тихо шуми.... над кулом тек одјекну Кроз поноћ ову мрачну суморни неки глас; Да л' дуси то сиомињу на ирошлост предалеку Ил' можда сова страшна поноКни олави час. А река тихо шуми ... И изнад кула старих С ускликом чудноватим изви се мрачна сен, У кули зајечаше узвици и Фан®ари И поклич витезова за један чу се трен! А ти се из сна трже, ко срна преплашена, Па тихим гласом име довикну моје тад; На мојој руци ти си дрхтала узбуђена Ко да ти милу душу претешки мори јад. Зашто се плашиш душо? То вптез само блуди Над кулом очараном прошо је многи век, А њега сваке ноћи проклество страшно буди 11 поклич витезова, очајпих срца јек. У замку очараном, од куд се гласи хоре Пре триста лета ту је живео витез знан Многи је будан ушо у ове тврде дворе Ал' ту је и остао да спава иечни сан ! Јсдном је гозбу даво и дваест витезова У песми и весељу кушаху вина сласт, И они нису чули како им хукће сова, Витез је силни њима мртвачку дао част. И од те ноћи њега судбина страшна стиже, 0 проклеством иа тој кули да чека судни час, И чим се поноћ спустп. из гроба ои се диже Очајно слушајући проклества љутог глас.