Отаџбина

352

БИТКА НА ВАТЕРЛУ

За што се плашиш душо? Та то је сенка само Над кулом очараном што блуди сваку ноћ; Приклони милу главу на моје грудп амо Па сањај тихе снове, скоро ће зора доћ'. А река тнхо шуми, под кулом у тамнини Двороги месец сјаје и баца бледи зрак, Око нас све је мирно, за нама у даљини Губе се куле старе, њих скрива густи мрак. Д. Ј.

БИТКА НА ВАТЕРЛУ Г1РНЧА КСАНДР А ЦКхЛАНДА - I Не само да је само по себи врло пријатно бити заљубљен, пего се и слаже са обичајима и навикама, и пошто се у нашем невином п моралном друштву може човек у толико мирније одати овој страсти, у колико га мање узнемиравају опрезни родитељи и џандрљива браћа. и пошто се из оног особитог одношаја, који се зове веридбом — средина између брака и бесплатне хране у каквој доброј породици — може иступиги исто тако лако. као што се и ступа, то се не треба нимало чудити, што се Ханс осећао врло несрећан. Јер он није био ни најмање заљубљен. Дуго је он тумарао и иза тога се надао, да ће то доћи на њ' као какав занос; јер, како веле искусни људи, то је најправилнији облик праве љубави. Али пошто од тога не би ниппа, а он је већ годину дана био студент, рече он у себи : Љубав је што и лутрија; ко хоће да добије, мора непрестано да игра, Пружи руку срећи! како се обично каже у огласима.