Отаџбина

ВИТКА НА ВАТЕРЛУ

353

Он се дакле марљиво освртао и тачно мотрио на своје срцо. — Као какав рибзр, који је обмотао струну око прста па мотри и на најмање трзање, — тако је Ханс заустављао дисање увек, кад год опази какву младу женску: не би ли на скоро осетио оно особито трзање. које је — као што је познато — особина праве љубави; оно трзање, које на један пут натера сву крв у срце, па онда тако исто брзо у главу, те цело лице поцрвени. Али се у њему није ништа будило; коса му је остала црвена, јер се за Хансову косу није ни могло рећи да је мрка; а лице му је било онако исто бледо као и пре. Сиромах рибар беше уморан, кад се једног дана шетао по тврђави. Он се спусти на једну клупу и презриво посматраше неколико војника, који су се вежбали: да по сунцу стоје на једној нози и горњи део тела обрћу, те да се с обе стране пеку. — Глупост! рече Ханс ; за нашу земљицу и сувише је скупо да држи такве акробате. Нисам ли ових дана читао, да овој тако званој војсци треба 1500 кутија викса, 600 четака, 3000 риФи златних ројта и 8640 белих дугмади ! — Боље би било да штедимо ројте и дугмета, а новац да употребимо на просвећење народа рече Ханс. Јер и он беше напојен оним идејама, које су на жалост већ и код нас почеле да продиру, те ће неминовно срушити цео друштвени поредак. — С богом, до виђења! рече иза њега неки женски глас. — С богом, моје дете! одговори крупан људски глас. Ханс се лагано окрете, јер је дан био топал. Он опази неког старог војника у црном закопчаном капуту са орденом са мачевима на левој страни; око врата беше му небројено пута обмотана марама; имао је чисто очеткан шешир и панталоне отворене боје. Овај госпоОТАЏБИНА КН>. XXVI СВ. 103