Отаџбина

354

ВИТКА НА ВАТЕРЛУ

дин махну главом једној младој женској, која се удаљавала према вароши, па за тим продужи своју шетњу по бедему. Ханс је заиста био уморан, па ипак су његове очи пратиле младу девојку, која се удаљавала. Она је била млада и лепа и он је са интересом носматрао њен лаки ход. Овај ход био је одлично својство у очима овог младог човека; јер је Ханс био једна од оних нежних, пажљивих натура, које већ по ходу могу да оцене вредност једне жене. После неколико корака женска се окрете — вероватно је хтела да још један пут махне главом старом ОФициру ; али са свим случајно њен се поглед срете с погледом нашега Ханса. И сад се догоди оно, на шта је он тако дуго узалуд чекао : загризе! Крв му узавре баш као што треба; дисање му стаде, глава му је горела, обузе га нека језа — у кратко појавише се сви симптоми, који, по речима песника и искусних прозаика, значе праву, истиниту, чисту љубав. Овде дакле није требало губити времена. Он брзо зграби рукавице, штап и студентску кану, коју беше оставио поред себе на клупу, па похита за женском. У великим поквареним друптвима на сграни тако што не може поднети! Тамо су друштва тако прљава да се добро васпитан млад човек уздржава, да иде за каквом пристојном женском; а оном малом броју поштеног женскиња, које се тамо налази, било би врло непријатно, кад би ко за њиме ишао. Али у нашем чистом, моралном друштву, ми смо тако срећни, да можемо врлини дати више слободе —■ баш због наших строг.;х обичаја. За то се Ханс није ни за тренутак премишљао, да ли да послуша глас срца свога; и млада женска, која на скоро примети, какву је несрећу начинила својим