Отаџбина

У с к О ц ii

31

Ја се упксах лепо у ускоке! Тако ћу се осветит' сени оца покојног, Који дајућ' мн племићску крв, ускраћује ми срества племићска: Оспетит' се теби стара тврдицо, што пз рачуна, Нагопи ме па непоштено дело — да из Вепеције, Морадох оегати ; чјто се окат слепом повери Простаку — Финац, глупаку — мудрац! Правду слепом слнкају а бољв мудрост дм гако сликају Како је глупост свуд' за нос водп за собом ! Гсгоријело (етрашљи;!о, прекида му реч) И вама још је до шале, Сад кад пам живот о концу виси, Кад смо у канџама зверова грабљивих, Кад не треба нпкакви други интереси Да нас охваћају — до мисли на бегство, спас!? (ласкаво) Ни мп се сад чисто светите, За све што вам чињах — као пријатељ ! Па п бегство паше беше за време, Њега вам световах као пријатељ, Јер обојица смо за сад у сумњи, ПоI присмотром — као компромитовани: У тој проклетој аФери — с »црним витезом" II са лепом удовицом! Светећ' се њој, Ко је помишл.ат' мог'ао — на што ће изаћи Како ће сс све то свршити..,.! Франческо. Без трага ти глава ! 11 с твојим плановима, твојом осветом ! Ти стрепи, дркћи — ја сам слободан (показује свој поцепа.ч огртач, каљаве чизме) II чист већ и го — ко' што прорицах, Канда је дошло време за живот виши — вечити ; Ја овако могу одмах у рај! А по лакоћи и празпини мојих џепова, Па бс ме п чистоти желутца — без једне капље, Мо'го би проћи, — кроз иглене уши, ко оно камила!....