Отаџбина

40

У с к о ц и

Ускон. Турци бегају ка' стадо пудљиво, Кад курјак ненадно у њ' упадне ! Крсташ се вије поносно, Храбро наши густи редови Продиру свуда градећ' улице, Међ' престрављеним турским четама ! Пред свима напред јунак незнани Ка' снопље душмане обара, Све пред њим нада, бегд, узмиче ! Ђуро. Како је слатко мрети, Са таквим гласов'ма радосним : Впдећп како дело јуначко, На чијем си грађењу цео век свој Провео — расте иде у напред ! Како заставник један пада, умире У кључевима крви издише А други мла1 )И, јачи, снажнији, Прихваћа смело и чило заставу, За коју V очајању мислиш — да је пропала! Хвала ти Боже, силни Господе, Што ј' твоја мудрост предвидела све то у напред : Да где стари раст пада скршен олујом, Ту се из српског семена млади подиже дуб, Да буде сила, потпора, јуначки стуб, Племена мог! Не беше суђено, Да то буде моја крв, син мој Несрећпи — нити да ми на самрти очи заклопи ! АГ тн си Боже силан, велики, Опрости му, ка' што му отац опрашта, Благослови га — као што га благосиљам ја ! јНа пољу радоона граја и узвици. Урнебесно : живео ! У маршу праћени трубама .— улазе ускоци.) ПОЈАВА VI Неаознати — са застаком у десници, а мачем у левици улази, на послетку ; најпре Милош и ускоци. Доцније свештениг. Нсиознати. И последња каи крии погане Проливена је, расута, просут;;. 0 кад би све главе дрских тирана,