Отаџбина

С А ЈАВОРА

55

Уншчка бригада I кл. имала је само једног ОФицира у 6 батаљона, а остали сви мртви и раљени. С тога су нам послага три руска ОФицира у бригаду, од првих који су дошли. То су били : артиљеријски капетан Минијас научан ОФицир , пешадијски каиетан Сологуб из цареве гарде благородник и богат ОФицир, и пешадијски потпоручик Гаврилов, несташан али храбар ОФицир. Сви тројица били су доцннје у борбама блесирани. Минијас цри једном ноћњем нанаду, недовољно смишљеном, рањен у ногу, те му је одсечена : Глигоријев на више места рањен; а Сологубу куршум пробио блузу 27. септембра и покојног поручика Рада Гргуровића убио. Раде је сарањен у војничком гробљу код Ивањице, близу пок. Милоша Андрејевића. Служио је у нашој војсци и редом чинове добијао. Био је поштован међу друговима. И њему је исти друг, који и Андрејевићу, подигао биљег на гробу са натписом : (Ј1оручнк Раде Гргуровић из Херцеговине, бијући се с Турцима. рањен на Грахову 1862 на Калипол^у 24 јула. на Ограђенику 12 јула и четврта 27. септембра 1876 под Јавором му живот прекиде. Врлн јунак вечне успомене.» Као год што настаде код обе бореће се стране, после јаворских битака утврђивање ноложаја и пауза у борби; тако исто наступи и ггосле ових бораба Мн спремасмо 28. августа ноћни напад , којн главна команда беше комбиновала, али га не остварисмо. Унчичка бригада I кл имап1е опет у задатку да наступа на центар Јавора, кад десно крило учини своје — што не би. Рад око пројектованог утврђивања продужисмо до 2. сентембра, ког је дана писац ових редака пао у врућицу и отишао у Ивањпчку болницу. са чега даље престаје описивати,

Нааомене. 1. Врховна команда денешом Септембра месеца, наредила је да и Чачанска бригада иде на Де-