Отаџбина

Сд ЈАВОРА

57

ста пута на Јавор и Чемерницу на састанке и скупове долазио; и, као најстарији ОФицир ужичког округа Ј873 и као командант ужичке окр. војске почетком 1876 по истом земљишту путовао. Ми мислимо да је велика штета била што Илијћ није остао при штабу, као што је био пред оглас рата, те својим познавањем терена користио главној команди, него је послат уз Ибар са они.м одредом против Митровице. Још јако гласом ударамо на то, да би од сада водили строгог рачуна прп одређивању оФицира на дужности. и постављали их да раде онде где најбоље земљиште и нрилике познају, на ће нам највише ту и користити. Јер ко познаје земљпште на коме се бори, тај се јачи и свеснији осећа Ову нашу мпсао подупире радња ова два ОФицира, после одступања са Јавора, када је команда већине војске била у рбиховим рукама, и који су доиста познавајући терен и прилике много допринели те се Ибарска војска одржала на висини, те је и онај крај од опустошења сачуван. 4. Сматрамо да ћемо користити српској војсци, ако јој пожелимо да у будуће имадне команданте у рату своје рођене спнове, који су и за време мира командовали јој, па да је и у рату предводе, а не као што беше у рату 187 6 год., где јој команданти и шефови дођоше из канцеларија Фабрика и цивпла. — Јер ко није командовао тЈзуиом , тај нема куражи и не уме да заао■ веда. А тако исто и за добровољце, да би нужно било знати и заиамтити, и потомству аманет оставити: да и н .има за команданта поставља стручне људе, ОФицире, који знају шта је војска и команда; а ако би било синова из народа, који имају воље и моћи да користе у неком крају, својим нознаваљем прнлика и својим гласом, они да буду при штабу команданта, те тим путем кОристе војсци и домовини. 5. Ма да се много, говори, иише и учи у војсци, о ироматрању и избегавању изненађења, дакле да треба сазнавати све шта непријатељ ради или намерава да