Отаџбина

524

АНА КАРЕЊПНА

Неки сељаци одоше за своје гурвеве која навукоше. Други — баш као и Љовин — само се радосно протегоше иод тим иријатним расхлађењем. II све нове и нове врсте. Једне дуже, друге краће, једне с добром, друге са лошијом травом. Љовин изгубм сваки појам о времену, и за цело није знао је ли још рано или доцкан. У његовом раду наста нромена која је за њ била права наслада. Оно што је радио беше му постало тако лако, и његове врсте испадаху сада тако исто равне и лепе као Титове. Али чим би иочео о томе да мисли, чим би почео да се напреже да уради бо.ве, одмах је опет осећао умор, н одмах му рад не беше добар. Свршивши опет једну врсту, он је већ хтео да се враги да ночне нову, али Тит сгаде н прпшавшп старцу прншану му нешто. Обојица погледаше у сунце. «Шта ли то говоре ? Што не иочињемо нову врсту V' помисли Љовнн и ни у крај памети да помисли да косидба траје већ четири сата и да је време маломе ручку. — Господару, да се изеде штогод ? — рече старац. — Зар је време ? Хајде да се доручкује ! Љовин предаде своју косу Титу, и заједно са се.вацима, који пођоше својим гуњевима да узму хлеба, пође преко тнирине коју су покосилн, коњу своме. али видећи како је трава покисла помисли да није изабрао добар дан за косидбу иа рече : — Хоће киша да нам уквари сено: — Не брини Госиодару — рече старац — кад је киша коси, а кад је лепо скупљај сено. Љовин одреши коња и одјаха кући да шгје каву. Сергије Ивановић тек се беше пробудио. Љовин чим је нопио каву вратио се на косидбу пре него што је Серггтје Ивановић успео да се обуче и да изађе из своје собе. (НАСТАВИЖЕ СЕ)