Отаџбина

АУСТРИ.ЈА II СРГ1СК0 11ИТАЊЕ

5-27

хиљаде људи због невоље и очајања одметали у хајдуке, иа су четама прелазили и на аустријску страну. Уз њих иристајаху и вагабунди, бегунци и свакојака друга олош, и од њих су патили околина Новог Сада, округ Тиса, околне жупаније, па чак и Варадинска околина. Царевог тајног саветника и краљевског комесара ,1ова.са и владику Авакумовип а опљачкаше на сред друма. шајкаше разоружаше н злоставнше. па су чак п на барона Генеина неколнко пута нападали. Са сриске стране све је ово организовао Милоје Петровић, Миленко Стоић, Лука Аазаревић, хајдук Вељко и други. Њиховп друговп међу угарским Србима беху два калуђера. неколико попова, учитеља из Воганна (Уодат), пензионовани капетани Радић Петровић, Новаковић са другим Земунцима и Панчевцима, и ти немири беху се претворилн у читав раширен покрет. који је хтео да угарске Србе ослободи, п рад кога је будимско намесништво и огласило устанике у Србији за бунтовнике. и сада разумемо за што је оно држало своје Србе под онако оштром присмотром. Такво ;је било стање када је Симбшен сменио Генеина са команде. И он 1е имао још доста иосла са овим «хајдуцима и Тако они оиљачкаше племића Чухића у Српском Бечеју, племића Поиовића у Паланци. граничара Сокића. из шајкашког батаљона, трговца Стоичић а у Карловцима, једну лађу турских Чивута код Сланкамена. Трговце који су се враћали са вашара у Футогу, Руми и Митровици пљачкали су тако нсто, као п немешка имања по Срему и Банату, као и салаше око Земуна. Ови хајдуци покушаше да опљачкају онштинску касу у Паланци, и цео вашар у Футогу, и најзад једннм дрским препадом нокушаше да придигну и оних четрдесет милиона. форината велико-британске потпоре (8ић81сИеп§'еИег) који су, у сребрним цигљама, чуванн у Варадину. За време Симбшенове управе није се губило време са иследним комисијама, као за време његових претход34 '