Отаџбина

АУСТРИЈА И СРПСКО ГШТАЊЕ

529

Могућно лично водити преговоре, да је у место себе одредио пуковника Перса, потпуковника СтаШсивљевиЛа,, земунског кмета Хаџића и трговца Милоша Урошевића-, које је овластио да са заступницима Карађорђевнм уговоре све што треба. Симбшенови пуномоћници добили су овакву инструкЦију: ако би се Београд предао царевцима (с1еп КаЈзегНсћеп , онда би комуникација с аустријским државама остала стално слободна и Срби би добили све што им треба за живот и за одбрану. И у најгорем случају они •би имали где у Београду и царевој граннци склонити своју нејач и своју имовину. Поседајући Београд, Аустрија прима на се обвезу да брани Србе од свакога иепријатеља, да их снабдева оружјем и муницијом, и да градска утврђења у добром стању одржава. Своје унутрашње уређење може Србија задржати докле год се њена судбина дефинитивно не реши; у власт народних вођа и сената неће се нико мешати. Приватна имања остају у рукама садашњих сопственика. Београдска тврдиња неће се никада употребити на штету Срба, нити ће се икада нредати њиховим непријатељима. Кад се иоврати мир, угарски устав неће се заводити. већ устројство војне границе. Кад се упореди ова Симбшенова инструкција (од 20 маја са упутствима ерцхерцега Карла Симбшену (од 10 марта 1808;. види се да Симбшен више обећава свестране помоћи. Али ми смо видели да су команданту варадинском, баш у ово време, јако требале српске симпатије, да је морао према Србима ноказати више предусретљивости, јер је био уверен да Србима, које су Руси својски обрађивали, неће бити довољна платонска наклоност Аустрије. За време одсуства из Варадина, Симбшен је добијао све црње и горе гласове. НајпреКб мајај јавља му његов помоћник фмл . барон Латерман да је бивши консул Петџр Пчко, један од важних повереника и посредника, отрован у Београду 17. маја. Перс му шаље извешће једног пшнјуна, да се београдски град спрема за одбрану.