Отаџбина

534

АУСТРПЈА II СРНСКО ПИТАЊЕ

заповест од Ј 0 Јуна, коју је дан пре примио. Обећавајући да ће заповест тачно и савесно вршити, он моли за одређенија и јаснија упутства, обташњава дотадашње трговачке односе са Србијом и помиње како је сам Цар забранио да се пшеница и со извози за Србију, и како су с друге стране Срби дозволили само извоз свпња. На ову молбу Симбшенову донео је Ерцхерцег Карл своје решење 8 Јула 1808. По њему Цар је оставио Симбшену да он по своме нахођењу шири или сужава извоз пшенице и соли за ЈЗрбију. Он треба ту своју дозво.гу л,а удешава према, Ћонашању Срба. Ово је порлСдња ђенералисимова наредба Симбшену. Ерцхерцегу Ј^ше пресела дипломатска акција са Србима. тт а мишљење које је Цар захтевао од државног канцелара (' гадппна' о сриском иитању, исказиваше да за сада ва.ва чекати. Цар беше покренуо питање да ли треба Аустрија, ири /свем том што се Карађорђе са својим повукао, самоотално да приступи поседању Београда, и да ли се то маке извршити без штетних последица? ј Стадион се у своме реФерату од 10 Јуна 1888 изјг|енио против те намере због неподесне политичке сн! г ације као и због меродавних сила: Русије и Француске. 1!амо ако би Русија покушала да се препадом дочепа еограда и Оршаве, ваљало би размислити да ли наш жандант на граници не би требало да их у томе спречи иоседнувши раније те две тачке, јер ако се Руси у њима утврде, тешко ће их бити одатле кренути. Одлука о томе ш ли да се Београд поседне или не, на који начин, и \ какву реч о томе треба водити са Француском и Русијом, то све ваља удешавати према околностима. Те околности на сваки начин не постајаху подесније. Нашлвон беше још у Тилзитском миру с Русијом (7 Јула 1807), готово са свим напустио Турску. На конгресу у Ерфурту (Септембар-Октобар 1808) пристао је Наполеон да не вмета увећању Русије на рачун Шведске и Турске,