Отаџбина

53И

ЛУСТРИЈА И СРПСКО 1ШТАЊЕ

маже оне немире који су букну.ш у аустријској граници на њену највећу несрећу. На против он јав.ва Симбшену да је тројицу од тих бунџија који су пребегли у Србију обесио онде где су их његови ногранични стражари ухватили. Тако ће радити и са другима, а и са својим сопственпм људима којн би се придружили оиим зликовцима. Он молн ако се на аустријској страни ухвате такви његови људи. да му их издаду, па ће их он казиити смрћу, а ако аустријски бегунци иребегну у Србију он ће их хвататп и предавати њиховнм властима, или ако их не могне ухватитп, он ће их убијати и за сваки случај јавити. Да.ве Карађорђе вели да је чуо о новоме рату Аустрнје с Француском, и с тога хита да Симбшена увери о добрим суседским расположењима Срба. Баш ако би се п десило да се царска војска мора дићи са границе, ова ће од Срба остати тако мирна. као да је и овамо и онамо један владзлац. Нека Симбшен о томе извести пуковника у Земуну. Ово Карађорђево писмо односи се на извесне догађаје у граници рад којих је дошло у Априлу 1809 до преписке између Цара п Симбшена. Из главног стана (онда у Шердингу) пишеЦарФранц I. ручно писмо Варадинском команданту (19-ог Априла) у коме вели да се забрннуо због буне поданика противу спахнја. која узима све веће размере, и обраћа му пажњу на многе бегунце из ((Провинцијала" којп беже од регрутовања. Пре него што је добио ово Царско ручно иисмо, примио је Симбшен 13-ог Априла извешће нуковника Перса из Земуна да су четири хајдучке чете упале у Банат и у Бачку, од којих је једна у Бечкереку и другим местима напљачкала 70.000 Форината. Половину од те суме узео је њихов харамбаша Милојв Петровић, познати главар српски.