Отаџбина

162

в0.1в0да ја.кша.

Силна војска у сулгана Н0 зна јој се већ ни броја, А те наше од мегдана Све су жељне љуга боја. Па на бедем и на куле Кано вуци ударају, На у вече иред султаном 0 јунаштву рачун дају. Али кулу, што се диже Више белих царских д^ора, Понајбољу међу свнма Освојити њему мора. На то место најстрашније, Где с' потоком крвца лије, НамесТио султан царе Савезнике од Србије. Најбоља су војска они, То и султан сам нризпаде; Оклопници челик љуги, Што му деспот Ђурђе даде. А војвода, што их воли Лети у бој кано соко: II Четрдесет дугих дана Цариград се славни тресе Ал' се бране храбри Грци Још од смрти не боје се. На челу је свима царе, Оп их храбри, 011 пх води, Да жртвују живот с и-,име Отаџбини и слободи; Уаданица, дика свима, Мудри владар Цариграда Најстрашније место браии , Где иајвише глава , пада. До и.ега је Ђуотињани, Млађан јуиак рода славна,

Смрт му иоси силна рука А јуначко муњу око. Златан оклоп сја на њему, Златан шлем му краси главу, А челенка непобедну Казујб у боју славу. А под л>им је лабуд коњиц ■ Од султана њега доби, Кад му војску на Балкану Са Угрима јунак поби. Тад га султан упознаде На кад после Србе свлада, Захте њега, да му служи Савезником јунак сада. Србина јер бољег нема Него Јакше од Брезника, С њим ће сулган победити Свога гордог противника. Нод ударцем српске руке Цариград ће пасти горди И поразкен цели свет ће Поклонпт се турској ђорди. П о с а д а Десна рука Константину, Да му другог нема равна. Бочијарди браћа храбра Изгинуће сва тројица, Ал' издаги цара не ће, Нит' се назват' кукавица. Капо славии Југовићи, Један другог не мздаје ; Љипе сабље њине стреле Добро султан већ познаје. Мало даље јунак седи Дели Турцима сграхоте, Јунак сед ал' млада срца Јеропимо од Миноте.