Отаџбина

210

ФПНАНСПЈЕ БА1КАПСКНХ ДРЖАВА

Та се сума налази и у бугарским буџетима за 1889. и Ј 800. Изгледа као да је Вугарска иамеравалада скује за 8 милиона свога сребрног новца. али кад то није урадила 1889., ја сумњам да ће сада, иошто је Румунија продала 25 милиона свога сребрног новца, икада то учинити! Г. М. ућута. Ја сам донекле разгледао цифре које ми је изнеб, на опда рекох : — Одиста, ове су цифре врло речите. Сад ми је јасио за што Бугарска, у нркос деФицита скоро у сваком своме, буцету не само није иикада дошла у Финансијску невољу, него је могла још о свом трошку и у својој режији да сагради железницу Вакарел-Цариброд. И ако толике године Бугарска иије нлаћала ни Турској данак, ни Русији отнлату за њене окупационе трошкове , она је оиет сваке годиие у свој буцет расхода ставл>ала те ануитете, и онда наравно да до 1888 нема никаквих ануитета за државне зајмове. Бугарски су буцети дакле само једна тачна Финансијска тактика, да се бугарска држава што дуже извуче изпод Фииансијских терета, које је Берлински уговор и Бугарској патоварно. Међутим сада изгледа да ни њихова Финансијска ситуација ннје врло глатка. — Драги докторе —- упаде ми г. М. у реч — без завршних рачуиа не може се о томе са довољном оигурношћу говорити. Ако је тако, као што ви велчте, да Бугарска тек од 1889. године на овамо плаћа ануите/ге, оида иа сваки начии бугарској Финансијској управи, од сада неће бити тако ласио, као гпто јој је дотле било, Али да пређемо на сиецијалне иодатке из бугарског буцета за 1891. уноређујући их с онима за 1888-му год. Да видимо најпре неиос]>едив данке. Оам десета,к даје 22,'250.000 Данак па винограде V) даје . . . 2,500.000 '} Ии 3 динара ми дулум.