Отаџбина

282

аустрлја и српско питаи.е

ничара, њих 13,000 наоружао кремењачама. које су најпре биле намењене за Србијанце. па су носле узапћене') па их је употребио на службу дуж Босанске границе. Али Симбшен мора своме Монарху признати да народно расиоложзњз (Уо1к88Кттип§) у граници није најбоље; и да дезертирање (пребегавање) у Србију узима све више маха, чак и из варадинског среза. Томе је узрок рђав избор магистрата, досељавање свакојакор олоша из- бела света. а поглавито рђави судови у граничарским варошима. Од како је Колоредов општииски регулатив укпнут, нема управо никаквог устројства у граничарским војничким општинама. Становништво границе нарочито је огорчено што се по новом регулативу дезертирање не казни више одузимањем војничке земље, него онако како се казне бегунци из стајаће војске. У иоловини .Туна 1809 добије Симбшен од пуковника Перса из Земуна рапорт, да се српски неуспех на Нишу принисује Милоју Петровићу, и да Карађорђе хоће за то да га казни смрћу. «Ми ћемо се •— вели Д-р. Кронес — вратити доцније на даље судбине ове личности, која игра важну улогу н у Симбшеновом процесу. За сада је довољио да само поменемо овај важни догађај из сриско турског рата, јер је он дао новог и снажног импулса Карађорђу, да се опет приближи Аустрији." Сјајно наиредовање Срба тога пролећа на Дрини. на Лиму, око Сенице и Новог Пазара, на један пут се изненадно заустави у почетку Јуна, поразом оног одељења српске војске које беше пошло на Ниш. Вођење те вој^ ске беше Карађорђе по савету Младеновом, поверио властољубивом хвалисавцу Милоју Петровићу , тиме је јако увредио дотадашњег заповедника и браниоцана Алексинцу. Петра Добрњца. Милоје не само да није оправдао толнко поверење и одликовање, него је учинио да су Турци, охрабрени нобедом на Нишу, врло брзо загрозили и левој обали Мораве. «С тога се почетком Јула, Карађорђе понова обраћа своме «пријатељу и благодјетељу" Симбшену, тражећи благовољење и заштиту Аустрије, али на жалост баш у ] ) Због ове копФнскације жалио се срп :ки сенат 8 Маја 1808 управиику грапице, Ерцерцегу Дудвигу.