Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

317

зица и додостављач; подводи кривељском субашн невине девојке није никакав нп муж ни отац — жена мује због његова злостављања про времена легла у гроб ; а пред смрт се одлучио , да уда овоје јединче , лепу и нежну Калину , за зликовца , као што је и еам, за својега побратима 1 , Петра Трујпћа , човека , који и сам каже, да »би јој могао бити отац, ал — боме и муж« (стр. 20.). А што Јанко на самртном часу признаје своје зликовачко дело, да је убио Ненадова оца , и клје се за све то — није имао ни куд. Болест му је навукло замишљање , да се у лицу Ненада повамнирио Ненадов отац. Његово кајање и размишљање пред смрт изгледа нам неверно и неистинито приказано; јер онакав опроштајни говор не прилнчи његовој прошлости, а јоште мање његову образовању. Све саме неумесности и неприродности ! А колико има логике у овој приповеци , то смо довољно показали , приказујући њену садржину. Ну осим маие, што у овој приповеци нема јединства у оном у чем би требало, има јоште једна — која није ни мало мања: у њој нема за ариаовстку ареко аотребне објективности и с њом акоачане мирноИе у аричању. Не могући пустити своје јунаке, да реФлектују и ФилосоФују , како би г. писац хтео , он присваја то лраво себи , па се на многим местима расплннио у излагање својих, с>бјективних, или у других нисаца напабирчених, погледа на свет, друштво и човека. Ту је изложио теорију о породичном наелеђивању «злих удеса судбе своје патње , несреће и беде. а Том приликом спомиње »симболистику к и „мистицизам", „ФилосоФа« Дарвипа и његову теорију; прелази на (( здрав морал"; говори о Хрпстову моралу; наводи Сарајлијине стихове ; за тим пада у екетазу, алегоријски представљајући будућпост; и на послетку говори о знатности незнатних, за лоје вели : »сваки поједини од вас вредио је човечанству више но сви Наполеони, Бурбони , Фридриси, Вилхелми , — и остали завојевачи светски г< (стр. 64.). Таких пишчевих испада на читаочево стрпљење има јоште, и осим овога уа више места ; нарочито г. писац није хтео пропустити , да не истакне своју научепост , педагошко назоре и т. д. А колико све то иде уз причање о онако ординарним догађајима и личностима, које су главни предмет ове приповетке — ласпо је увидети. Из свега, што смо до сад рекли, излази : да је г. Гавриловићев приповедачки таленат слаб. А та слабост'види се јоште и у озом: у причању нема умстничкога преплетања епизода , између којих би се ипак истакао главнп догађај ; читалац се не занима 1 Може лн по правом нар. обичају нобратим побратиму узети кћер ? —