Отаџбина

348

ЛЕДНО ВЕЛИКО ПИТАЊЕ

ичног описа, који Флорентинац Тетарди даје о турској војсци пред Цариградом г. 1453: «е(; 1е вигрГиз с1ев Ј!'диагап1е тШс ев1о1еп1; гоћеигв, ^аз^еигв, тагсћапс18, агМзапб е1; аи!гез, 8и1Уап1;8 1е 81е§е роиг §'адпег е1; ћи1тег ,)1 | (а оно што је било преко оних четрдесет хиљада, бими су абације или терзије, кувари. трговци, занатлије идруги, који су нратили опсаду да што добију или упљачкају ,, ,ј У најновијем делу, о турском оружју, од Ахмед-Џевад-Веја, као и у старијем класичном делу од Марсиљша (Рш§1 Р. Маг81§'Н , 81;а1;о шПМаге с!е1 1трепо ОИотапо. Науе, 1732) имају неколика тврђења, која заслужују нашу пажњу. Они веле, да је у турској војци, у ирвој њеној периоди на балканском полуострву, било људи наоружаних оружјем које се зове ((Меч", и још једним, које се зове ((Палош", и још трећим, које се зове (,Шеспер ,) . Они дају и цртеже од примерака тога оружја, који се чувају у цариградском арсеналу. Из тих цртежа види се, да «меч )) није ништа друго него мач са узаном еечивицом, која се истањује у неку сорту рапира; „палош" је широк мач, који и на своме врху једва да је што ужи но што је при самој основици. И Варден, у своме речнику оружја каже, да се „праве сабље" (ваћгез сћоће« у турске војске зову кРаЈаб". За ((Шеспер" Ахмед-Џевад каже да је као нека буџа од гвожђа, тешка на ваги „девет ока", обично облика овалног, -— «§агп1 1;ои1 аик>иг с1е §тап(1е8 1;гапсћев с1е (ег; оп 1а ЛебГдпаИ; 8ои8 1е пот регаап (( Сће8рег м , ои гаавбе (1' агтез а 81Х ^асез". Са свим је јасно, да је то српски «шестопер ,) . У Ахмеда се помиње. а у Марсиљија и описује једно «турско ,) копље, за које оба кажу да се зове „Коста-. ница ,) (КозћтЉа). То оружје помиње и турски историк Солак-Заде. ') 1т^огтас1оп ептоуее раг Је1)ап В1а,псћ1п е4 Јасциев Те1агсИ (1е Г еи1герп5е с1е Сопв1ап(;1пор1е ГаГс1е раг Г егорегеиг Тигс, а 1а^ие11е 1ес1Н Јасциез е81и1(; регзопеИетеп!. У »Сготциез (1е Сћаг1е8 VII, раг Јеап СћагПег, III, 20.