Отаџбина

АУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАЊЕ (1807—1810) (НАОТАВАК) Симбшен је одговорио истога дана када је ово гшсмо примио 18 (30) Августа, и то овако 1 ) : {( Ваше писмо од 16 (28) ов. м. предао ми је данас ваш секрегар Стеван Јевтић. Примио сам јуче и од пуковника фон Перса оно писмо, у коме ми јавља о вашем усменом разговору. Можете бити уверени о моме најживљем саучешћу у овој вашој ствари, и ја шаљем одмах по нарочитом куриру Његовом Ведичанству, моме премилостивом Цару и Краљу, како ваше писмо, тако и оно што ми је Јевтић усмено поверио. Ви знате и онако да ја сам не смем ништа иредузимати, док не добијем заповести мога пресветлога двора, и тако ми остаје за сада само да желим најбољи успех ономе, што ви желитс". Истога дана (18 30 Августа) поднео је Симбшен отнпран извештај своме иредпоставл>еном, Фелдмаршалу Колореду у Пешти, са Карађорђевим писмом. Тај рапорт гласи 2 (С О догађају да је руски ђенеранп консул, статски еаветник РодофИникин оставио Београд, и да је српски врховни вођ Карађорђија Петровић замолио за заштиту аустријскога дома, добио сам јуче од земунског војнога команданта, пуковника Перса пријаву, коју у оригиналу шаљем. «Данас је стигао овде, у пратњи земунског ландверског капетана Милогаа Урошевића, секретар Стеван Јевтић, који ми је од иоменутога К. 'Б. Петровића предао ') Девети ирилог у Д-р Кропесовој књизи стр, 113. 2 ) Прилог десети Д-р Кроиесове књиге стр. 113—115.