Отаџбина

Ј 1ука пеловкт Б Ег© 1 ^ 439 да хај систем [ј^ј$^®К :,н © < © година у Данској и да је Данска њи^ ^р^р^а^о^о^на и срећна. Г. Гершић рече да овај систем ни у Данској није сталан, и да већ има један нројекат којим се хоће та ствар другчије да удеси и боље усаврши. То све може бити. Али то је судба евију људских дела. да се дотерују и усавршавају. И за то још нигде у свету није одбачена једна установа. која се већ иризнаје као добра и таква каква је, само за то, што ће се она у својој апликацији дотеривати и усавршавати. Главно је да је тамо принцип уведен у живот, ц што људи хоће да га усавршавају. а не да га одбаце, знак је да је у основи добар и користан. Г. Гершић задржава се на одредби Данског устава о изборном систему, и вели, да је тамо унесена само идеја, па тражи да и ми унесемо само начело, а појединости да оставимо редовном законодавству. Али у томе г. Гершић не узима у рачуи прилике у којима је, и начин на који је, израђен устав Дански. Тамо је Краљ био опуномоћен да да земљи устав. И кад је тај посао радила једна памет, један човек, који је у напред знао судбину тога дела, т. ј. да ће се оно иримити и извести онако, како га је његов творац сам замишљао , њему је лако било ставити у устав само начело а примену оставити да је унесе у закон онако, како је замишља. (У мојим белешкама стоји да је г. Гарашанин на овоме месту казао овако : «У Данском уставу јест само начело али за то што је тамо Краљ дао и устав и изборни закон"). Али у нас није тај случар У нас, пошто су се све политичке партије. на врло еклатантан начин изразиле за промену устава, а ни једна није била у стању да га на своју руку измени, Његово Величанство Краљ предузео је, да то дело изведе. Али при запетости са каквом свака од наших политичких партија приступа да ради на овоме заједничкоме делу, у жељи да свака за се осигура што више користм, и где се устав израђује путем компромиса, ту није равнодушно да ли ће у устав ући само начело или поред њега