Отаџбина

464

ФИНАНСИЈЕ ВАЛКАНСКИХ ДРЖАВА

Казна од преступника овога зак. 23.589 1 1.418(!) Од таксе на винограде и шљив.) 872.506 « « « производњу пића ) 8,274.187 6,573.874 « казне за преступе ове таксе 29.169 1.019(1!!) 13,217.452 12,646.688 — Ове су цифре одиста врло речите. Приход од крчмаринског права порастао је за две године за 6°/ 0 , и ово је доказ да се крчме множе; приход од такса смањио се за 10°/ о због поменутих измена у закону, али ироизводњ а алкохолних пића се није смањила, јер у првом полгођу последње рачунске године, сама такса на производњу иића (без таксе на винограде и шљивакеј дала је Фактички 3,923.803.') ^ Нј .1 — Јесте чули, то су колосалне цифре. Просечно 13 милиона државних прихода од самог алкохола. А Бог ће их знати колико се на ту суму удара општинских приреза ! — Мени те циФре не изгледају тако колосалне. Ја држим да су данци на алкохолна пића у Инглеској, Русији, а можда и у другим државама, још много већи, него што су у Румунији. По моме скромноме мишљењу главно јв ни чим нв сметати ироизводњи алкохолних иића за извоз, а Румунија не само да не наплаћује ништа за извоз алк. пића, него га иотиомаже нарочитим наградама. Што је мени чудиовато, управо загонетно, то је оно, да се казне за преступе противу дажбина на алкохолна пића смањују из године у годину. Да иређемо сада на државне приходе из оног извора који је знатно доиринео консолидовању румунских државних Финансија, а то су моноиоли. Фактички брутоприход од монопола соли (земаљска потрошња и извоз) дао је године 1861\в2: 3,116.058, а после 19 година

') То је 20°/ 0 више вего за исто време у 1890 рач. год. и црена томе је вероватно да неће подбацити ни друго полгође иоследве рач. год.