Отаџбина

560

ЧЕТРДЕСЕТ ЧУДА ПРЕД СМАК СВЕТА

чима из откривења Јовановог (XX. 1 —10) «И видјех анђела, гдје оилази о неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој. —- И ухвати аждају, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година. — И у бездан баци је, и затвори је, и занечати над њом, да више не прелашћује нарбда, док се не наврши хиљада година; и по том ваља да буде одријешена на мало времена. — И видјех пријестоле, и сјеђаху на њима, и даје им се суд. и душе исјеченијех за свједочанство Исусово и за ријеч божију, који се не поклонише звијери ни икони њезиној, и не примише жига на челима својима и на руци својој; и оживљеше и цароваше с Христом хиљаду година. —- А остали мртваци не оживљеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкреније. — Блажен је и свет онај. који има дијел у ирвом васкрсенију: над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с њим хиљаду година. — И кад се сврши хиљада година, пустиће се сотона из тамнице своје. — И изићи ће да види народе по сва четири краја земље, Гога и Могога, да их скуни на бој, којијех је број као пијесак морски. — И изађоше на ширину земље. и опколише око светијех и град љубезнм ; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их. — И ђаво, који их вараше, би бачен у језеро огњено и сумпорито, гдје је звијер и лажни пророк, и биће мучени да» и ноћ ва вијек вијека. —- И видјех велики бијел пријестол, и онога што сјеђаше на њему, од чијега лица бјежаше небо и земља, и мјеста им се не нађе. — И видјех мртваце мале и велике, гдје стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори. која је књига живота; и суд примише мртваци, као што је написано у књигама, ио дјелима својима — И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце. и суд примише но дјелима својима. — И смрт и пакао бачени беше у језеро огњено. И оваједруга смрт. — И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено".