Отаџбина

М И .1 А

Али ма тта наступило: проиао свет, као што то прориче отац Бакстер, или остао и усавршавао се даље, као што држимо и надамо се ми, у сваком случају за вас излази вечерас једна и иста поука: младима, да играју, колико их срце доноси, старима (старих међу нама мислим да и нема), да не задржавају младе од играња, а сутра већ, кад се на посао пође, команда је опет њихова.

М И Л А (РУДОЛФ 5Л7ИЕДХ) Данас мила за друшгво се спрема, Нојави се сред раскоши своје; Па ме пита за шеширић лепи И шлеп дуги, како ли јој стоје? Докле гледах стас млађани, вити, Пустих око, да оно пресуди : Нека језа од једном ме прожма, И сгуден ми обухвати груди Од ципеле мале до шешира Све ти стоји као саливено, Ну кол'ко јв тек невине крви Све због тебе, мила, пролинено ! Морало је изгубити живот Свилобуба хиљада, и више, За шлеп, шго се иза тебе вуче И прашину по улици брише, За две твоје ципелице красне Теле мало и невино паде, И једно ти туце хермелина Своју кожу скупоцену даде. Твоје меке, глатке рукавице Скинуте су са јагшета јадног, А за косу корњача. ти даде ЧешљиН лепи, из језера хладног